Naučnici su dokazali da uzrok „zaraznosti“ mnogih video igara nije samo zabava, tj. želja za doživljajem zabave, već činjenica da one mogu da zadovolje osnovne psihološke potrebe čoveka!
U istraživanju, koje su sproveli Univerzitet Rochester i kompanije Immersyve Inc, učestvovalo je čak 1.000 pasioniranih gejmera, koji su bili podeljeni u četiri grupe i igrali su žanrovski različite igre.
Popunjavali su adekvatne upitnike pre i posle igranja, na osnovu kojih su i otkriveni prikriveni motivi dugotrajnog igranja video igrica.
Istraživanje je naime pokazalo da video igre mogu da obezbede osećaj ispunjenja zacrtanih ciljeva, zatim osećaj slobode (slobodnog ponašanja), ali i osećaj sociološke povezanosti sa drugim igračima.
Ti faktori su daleko više držali igrače zainteresovanima nego što je slučaj sa „plitkim“ doživljajem zabave. Štaviše, većina igrača je priznala da se najbolje osećala tokom igranja onih naslova koji mogu da obezbede iskustva i izazove kakvi se zaista sreću u svakodnevnom životu. Osećali su se bolje radeći u virtuelnom svetu ono što ne mogu, ne smeju ili ne žele u realnosti.
Vodja projekta, psiholog Ričard Rajan, sumirao je rezultate istraživanja tvrdnjom da igre koje efikasno pružaju navedene osećaje čak mogu da poboljšaju psihološko zdravlje, barem kratkoročno. Takodje, istakao je i da nisu sve igre sposobne da zadovolje osnovne psihološke potrebe čoveka, ali da one koje to mogu efikasno teraju igrače da im se vraćaju.