31. Avgusta 1995.Westwood Studios je izbacio Command&Conquer, igru koja je prerasla u jedan od najboljih RTS serijala (ako ne i najbolji) ikada. Jednostavnost i brzina su krasile ovu igru, koja je u izvođenju podsećala na dotadašnji hit Dune II. Igra je doživela neverovatan uspeh i postala sinonim za odličan RTS. Pod nazivom “Tiberian Dawn“ igrači su se po prvi put susreli sa post-apokaliptičnim svetom, koji je podeljen na dve frakcije: Kejna i njegov NOD čiji je primarni cilj da pokori čitavo čovečanstvo i na GDI- Alijansu koju je formirao ostatak slobodnog sveta.
Strane ratuju iz jednog razloga, a taj razlog je tiberijum. Tiberijum je misteriozan kristal izuzetnih energetskih potencijala koji je, nakon meteorske oluje, iz nepoznatih razloga počeo da raste po površini planete. NOD se zalaže za dalje širenje tiberijuma po planeti, dok GDI pokušava da osakati NOD-ove ambicije. Nastavak sage o ratu između “dobrih“ (GDI) i „loših“ momaka (NOD) je usledio 1998. godine kada se pojavio “Tiberium Sun”. Prateći koncepciju predhodnih C&C igara, doneo je mnogo neprospavanih noći milionima igrača koji su željno iščekivali ovo legendarno ostvarenje. Ono što je takođe krasilo C&C igre su brifinzi, u kojima su vam reportirali pravi glumci u vidu igranog filma. Međutim, fantastični Westwood Studios se raspao 2003. godine, Nakon što su sve svoje nade (i novac) uložili u komercijalno neušpešan Renegade. Deo ekipe je prešao u Electronic Arts, nakon čega je došlo do pada C&C popularnosti. EA je izdao “Generals”, naslov koji i nije baš najbolje prošao kod igrača, pre svega zbog tromosti igre i promenjenog stila igranja, pa je većina igrača bila zabrinuta da li će EA moći da izađe na kraj sa milionima fanova koji očekuju doslednog naslednika tiberijumskih ratova. Srećom po sve nas, projekat je u potpunosti uspešan! C&C Tiberium Wars je konačno pred nama i, po svemu sudeći, u pitanju je čistokrvni naslednik C&C igara!!!
Zaraženost tiberijumom dostiže kritičan nivo, većina Zemljine površine više nije pogodna za život, te dolazi do podele teritorija na tri zone, to su Plava zona - koja je najčistija i u kojoj boravi ostatak slobodnog sveta, Žuta zona- srednje je kontaminacije i ujedno je deo gde se nalaze NOD snage i Crvena zona - zbog ogromne koncentracije tiberijuma život u ovoj zoni nije uopšte moguć. U trenutku početka igre, obe strane se nalaze u lažnom stanju primirja, NOD se povukao u svoju žutu zonu i već duže vreme nije napadao GDI. Sve je to bilo zatišje pred buru. Iznenadnim gerilskim napadom na glavno komunikaciono postrojenje slobodnih zemalja, NOD prekida sve komunikacijske veze u regionu, ostavljajući GDI spuštenih pantalona. Nakon toga Kejn lansira nuklearku na Svemirsku stanicu Filadelfija i...BOOM, the Thrd Tiberium War begins. Ožalošćeni gubitkom i ojačani besom, članice GDI su rešile da se osvete NOD-u i da ga se otarase jednom za svagda! Tu vi stupate na scenu, kao mladi i talentovan komandant koji će u ime pravde i zarad višeg cilja izvršiti taj prljav posao. Sekvence odrađene u HD tehnologiji zaista izgledaju spektakularno, a još bolja glumačka postava daje svakom brifingu poseban šmek. U nekim trenucima će vam se učiniti da gledate neki visokobudžetni film, a ne uvod u misiju, što je za svaku pohvalu. Doduše, od imena kao što su Michael Ironside, Tricra Helfer, Josh Holloway, Jennifer Morrison, Joseph D. Kucan kao i ostalih glumaca se nije moglo očekivati manje.
Misije su veoma dinamične i pravo je zadovoljstvo igrati obe kampanje. Svakog trenutka će se nešto dešavati, stalno ćete biti pod pritiskom koji će vas terati da planirate svaki svoj korak unapred, a nekada vam ni to neće biti dovoljno. Ukoliko budete imali za zadatak da obezbedite svom konvoju siguran put do baze, moraćete da prođete kroz neko naseljeno mesto, biće potrebno da obezbedite i pokrijete svaki ćošak iz kojeg bi usledio potencijalni napad. Ukoliko ne budete bili oprezni, nemojte se čuditi ako vam se na ekranu redovno bude prikazivalo “mission failed”. Takođe, pored primarnog cilja, uvek ćete imati i gomilu sekundarnih zadataka koji će vam dobro doći, jer ćete rešavanjem nekih od sekundarnih zadataka olakšati ispunjenje primarnog. Što znači da svaku misiju možete preći na više načina. Tu su i zadaci koji će bacati na test vaše igračke sposobnosti, tako da ćete u nekim misijama za sekundarni zadatak imati da vam konvoj dođe do cilja neoštećen ili hoćete li sravniti protivnika bacajući nuklearke na njega, ili ga pak pobediti bez upotrebe specijalnih oružja. Na kraju svake misije ćete dobijati posebna odlikovanja u zavisnosti od vaše požrtvovanosti na terenu. Bitke će se voditi po celome svetu, tako da ćete u jednom trenutku braniti Pentagon i Belu kuću, dok ćete u drugom napadati NOD-ov sveti hram u Sarajevu. Na sredini GDI kampanje, igrač će se susresti sa novom frakcijom u igri, takozvanim Scrin. Scrin su vanzemaljci koji su se nakon gigantske Ion Cannon eksplozije (u kojoj dolazi do oslobađanja tečnog tiberiuma) spustili na planetu Zemlju i počeli da vrše teror nad čitavim čovečanstvom.
Ukoliko ste bili bar imalo zabrinuti i mislili da će Tiberium Wars imati isti spori gameplay kao i Generals, grdno ste se prevarili. TW je u potpunosti odrađen u stilu C&C igara koje su izlazile pre desetak godina, a to znači brzo, prosto, zabavno. Sistem građenja je isti kao što je bio i kod Tiberian Sun-a i Red Alert-a, samo što je to sve sad mnogo lepše i blistavije. GDI i NOD su pretrpeli minimalne prepravke. Pa se tako napadi GDI zasnivaju na superiornim kopnenim jedinicama koje su skupe, spore i neverovatno jake, a NOD karakterišu jeftine jedinice koje nisu preterano izdržljive, ali su zato brze i idealne za ‘hit and run’ situacije. Scrin ima solidne kopnene jedinice, ali najjače jedinice im dolaze iz vazduha. Zaista je teško odrediti koja strana predstavlja zlatnu sredinu iz prostog razloga što svaka strana zahteva od igrača potpuno drugačiji pristup igri. AI je na vrlo zavidnom nivou. Na nižim stupnjima težine nećete imati ničeg izazovnog, jer će vas računar napadati nekom sitnom pešadijom u kombinaciji sa par vozila, dok ćete na hard i brutal težini morati da se debelo oznojite ne biste li dobili partiju. U pojedinim situacijama ćete se zapitati odakle računar crpi tolike resurse, jer će uvek imati duplo više jedinica od vas. Naravno, kad budete provalili sve moguće cake brutal će vam padati pod noge. Ono što je tradicija kod C&C igara je očajan pathfinding kod jedinica, što naravno, nije zaobišlo ni ovaj naslov. Srećom, poslednjih par patcheva je malo popravilo situaciju, ali će vam se i dalje dešavati da vam se tenkovi zaglave na nekom uzanom prostoru, što ume da nervira, pogotovo ako je u pitanju neka odlučujuća bitka. Treba izbegavati tenkovske bitke u gradskim delovima, već ih treba voditi na otvorenom prostoru. Ovo pogotovo važi ako igrate kao GDI.
Endžin u kojem je igra rađena je isti onaj u kojem je rađen i “Generals”, samo maksimalno doteran. Grafika je fantastična, a specijalni efekti su vrhunski odrađeni. Jedinice su odlično dizajnirane. Scrin deluju kao vanzemaljci iz filma “Dan posle sutra”, tačnije kao bezumni insekti, a ne kao superiorna rasa koja je pokorila pola univerzuma. Teren je podložan deformacijama, što je takođe veliki plus, pogotovo kada vidite pustoš koju ostavlja Nuklearka ili Ion Cannon. Isto to važi i za vozila, koja će nakon nekoliko pogodaka postati krševi koji će se jedva vući po mapi. TW nije preterano zahtevna igra, međutim ukoliko želite da igrate u punom sjaju biće vam potreban dobar računar. Igra je normalno radila na Duronu 1GHz, Fx6200, 512MB DDR rama u 800x600 rezoluciji sa medium podešavanjima. Međutim, mana samog endžina je da, kada se vode veće bitke ili ako se igra na većim mapama, igra se uspori i stvara se utisak da igrate generale. Dešavaće vam se da mesto 5 minuta, Ion canon čekate bar 10 minuta. Srećom po igrače, ovo će se dešavati samo u singleplayer-u. U multiplayer-u neće biti usporenja vremena, već će igra biti brza i tečna. Ukoliko želite da vam se ne događa ovaj problem, nabavite bar 1Gb rama. Muzička podloga takođe briljira. Dinamična muzika će vas voditi kroz celu igru u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite melodije će se odlično uklapati u igru. Odgovori jedinica, zvuci gusenica kako prelaze preko drveća, paljba topova, sve deluje impresivno i mora se reći da je EA zaista odradio odličan posao u ovom segmentu.
Multiplayer je ono što ovaj C&C izdvaja od ostalih naslova. Brzo, eksplozivno i bez vremena za odmor(jao, vec vidim stotine koreanaca kako klikću i rade 1000 akcija po min – prim. ur.). 1vs1 mečevi u proseku traju 15 minuta, što je na nekim mapama i mnogo. Ovako dobro odrađen multiplayer podseća na stari dobri “Red Alert 2”. Same frakcije su odlično izbalansirane i svaka ima svoje prednosti u određenom delu igre, tako da NOD je najbolji u početku, GDI u sredini igre, dok su u odmaklim partijama Scrin sa svojim carrier-ima nezaustavljivi. Ono što je takođe za svaku pohvalu je mogućnost da sami sebi nameštate hotkeys na tastaturi, tako da ne morate da pamtite koji je taster za koju građevinu/jedinicu.
Tiberium Wars je jedan od onih must have naslova, igra o kojoj će se pričati sa poštovanjem i uvažavanjem i koja će se u narednim godinama igrati i biti na najvažnijim svetskim gaming turnirima. EA je uradio pravu stvar što nije uvodio radikalne novine koje bi sigurno narušile igrivost, već je samo presvukao ovog RTS kralja u novo odelo i obezbedio mu godine duge i neprikosnovene vladavine.