Replikator
Primarna funkcija replikatora je stvaranje hrane i predmeta na jedan veoma jednostavan i "futurističan" način. Replikatoru nisu potrebne nikakve sirovine, tako da ne zauzima skladišni prostor na nekom brodu. Osnovni dio svakog replikatora je molekularno-matrični materijski replikator. Ovaj dio dematerijalizira (ili koristi već recikliranu materiju), te s tom materijom stvara molekularnu strukturu predmeta koji se traži (ukoliko molekularna struktura predmeta nije u bazi podataka, replikator će zatražiti molekulsku formulu predmeta). Gotovu molekularnu strukturu replikator prenosi na kvantno-geometrijsko molekularno polje koje stvara predmet.
Replikator ne stvara energiju iz materije, on koristi već gotovu. Jedini manjak tog postupka je da se ne mogu stvoriti svi predmeti. No ipak je u replikatoru veća prednost, jer on razlaže i otpadne tvari de ih koristi kao materiju za stvaranje predmeta. Sirova materija se prenosi iz glavnog spremnika na replikatorski terminal, koji stvara točnu repliku zatraženog predmeta. Takav postupak štedi energiju i prostor.
Problemi pri repliciranju
Živu materiju i vrijednosne predmete replikator ne može stvoriti. Pitanje je, zašto to nije moguće. Postoji mogućnost da se iz sirove materije ne može stvoriti živa materija, ali u tom sličaju replikator ne bi mogao stvoriti salatu. Ovdje se radi u moralno/etičkim potprogramima koji se nalaze u replikatorskim terminalima. Oni sprečavaju materijalizaciju nekih predmeta, ili neke žive materije. Tehnički problemi pri materijalizaciji hrane nastaju samo rijetko, a i kada se dogodi greška pri materijalizaciji, običan čovjek ne bi osjetio razliku u ukusu.